29. jul 2006.

Vreme je da zatvorim ovo putesestvije
Kasno popodne, oko 6pm, 25. jula sam krenuo iz prelepih Fethiya ka Istanbulu. Resio sam da ne idem u posetu kod Deniz, devojke koja bi mi bila host u Antalyi, ni kod Belme, moje super drugarice u Ankaru, jer vreme mi je polako isticalo, valjalo je obici jos Istanbul na par dana i doci u Bgd 30. jula jer mi praksa u kompaniji EPS pocinje 31. jula…

Elem, resio sam da ovaj put potrosim dosta novca na prevoz jer sam hteo da vidim i osetim kako izgleda voziti se u ultra luksuznom autobusu kompanije Varan (videce se vec po slici).

Nije mi bas bilo milo sto sam se u Fethiyama oprostio od svojih prijateljica iz Koreje, narocito kada smo u poslednjih par sati ostali samo Nanhee i ja, bilo je bas tuzno. Videlo se to po licima, i mada niko nije pustio suzu… bilo je uh… no, dobro, zivot ide dalje…

U Istanbul sam stigao nakon 12 sati voznje, oko pola 7 ujutru narednog dana. Prema dogovoru sa Sevilay, devojkom koja je moj host, trebalo je da dodjem na Beşiktaş dokoveu pola 12. Imao sam par sati za kuliranje, koje sam iskorisito da skoknem do net kafea, da doruckujem i tako to. Sa Sevilay sam se nasao u tacno odredjeno vreme i odmah otisao kod nje u stan. Ona i njena jako lepa sestra Ilkay zive u delu grada koji se zove Esentepe – Gayrettepe, u Istanbulskoj opstini Şişli. Deo grada u kom se nalaze brojni filmski i televizijski studijski centri, ujedno je i bankarski centar grada. Eh da, recimo da je 500m daleko od njene zgrade, nekadasnja zgrada HSBC banke koju su pre par godina teroristi digli u vazduh i pobili par stotina ljudi…

Zajedno sa mnom, gosti kod Sevilay bile su dve francuskinje, Astrid i Mellanie, hc clanovi koji su dosli na odmor i lagano proputovanje kroz Marmaru i Bugarsku.

Ispijanje piva u Nevizade sokaku i ne turisticki obilazak Galate i Karakoya je  na mene ostavio najjaci utisak. Dovoljno je reci da u Nevizade nema spavanja. 24h je prepuno mladih starih ma svih zivih ljudi, dolaze da ispiju po koje pivo, vino ili sta vec, uzivaju u druzenju sa dragim osobama… Ah, i krstarenje Bosforom, tacnije odlazak do Anadolu Kavagi je takodje spektakularan, narocito pogled na impresivne mostove i bogate delove grada, Bebek i ostale.

U moj rodni grad Beograd, dosao sam 30. jula u 2am. Voz je kasnio celih pet sati, ali ne mari, imao sam kul cimerku u kupeu, Irenu, tu su bile i Dara i Kaca, cure koje su sa mnom putovale pocetkom jula do Istanbula i koje su bile u Isparti, slucajno smo se sreli i ponovo putovali zajedno…

Evo par zavrsnih slika:

Gayrettepe

Sevilay i ja

Ortakoy

Ortakoy camii, prelepa ,mala dzamija, jednistvena po svojoj arhitekturi i lepoti

Pogled na fenomenalne kuce u bogatom azijskom delu Istanbula

Kraj grada i izlaz/ulaz u Crno more (Karadeniz)

Ulaz u Nevizade sokak

Bar u Nevizade

Sevilay i Astrid prave turko francusku veceru, mogu reci da je bila skroz ok, kombinacija dosta povrca, pirinca i slicno…

Stara Djenovska zgrada u Karakoy, stara je skoro 700 godina, izgradjena je 1314. !!!

Tuzna Nanhee…

Autobus kompanije Varan, nova Setra, vozi na relaciji Fethiye Istanbul, 890km, 12 sati voznje, 36 evra kosta karta. A bus je… Vrh!

Bus iznutra… Kozna sedista u busu, hehe, svaki putnik ima mogucnost da preko blaupunkt slusalica koje svako dobije slusa 8 razlicitih vrsta muzike i tako to… Naravno, usluga u busu je takodje na nivou, dobije se pravi obrok (dorucak) pred Istanbulom…