24. jul 2006. Fethiye

Juce se zavrsio kamp

Bilo je stvarno tuzno kada smo se oprastali, ali obecali smo jedni drugima da cemo se sto skorije ponovo videti…

Zajedno sa korejankama ja sam poslednji otisao put Izmira. Odatle smo busom putovali 6 sati (355km) do Fethiya. Stigli smo oko 6:30pm, uz moju snalazljivost nekako nasli na koji dolmuş treba da sednemo kako bi nas odvezao do Karagözlera gde su smesteni hosteli i oko 7:30pm vec bili cekirani u Aydın pensionu. Vlasnici su neki stari ljudi, smestaj je ok, devojke su u trokrevetnoj sobi a ja sam u dvokrevetnoj. Cena je 10 evra bed & breakfast.

Uvece smo isli na veceru, gde smo uspeli da odaberemo restoran sa krajnje idiotskom poslugom, naime cekali smo na veceru celih 40 minuta! No dobro, bila je ukusna, i trebalo bi da napomenem da sam jeo Adana kebap, isti je kao Urfa kebap, sa razlikom da je Adana ljut, sto mislim da bi se veoma svidelo mojima kuci

Nakon vecere, umorni od puta vratili smo se u hostel (oko 12), gde su devojke dogovorile paraglajding sa cuvenim Hectorom, nevidjenim likom. Prosle su krajnje jeftino, 70 dolara, a cena je kod drugih, koliko smo se raspitali tokom dana preko 80 evra. Fino dakle. Ja nisam hteo na paraglajding, nemam bas srce za tako nesto… Elem, one su sada na istom, a dogovor je da se nadjemo na plazi u Öludenizu u 11am. Izgleda da kasnim…

Sutra uvece cu, Boze zdravlja, uhvatiti bus za Istanbul, promenio sam plan, trebalo je da odem do Antalye gde sam preko hc-a nasao hosta pa potom u Ankaru do Belme i ostalih kraljeva, ali hocu da vidim malo bolje Istanbul i s toga odoh put istog… Valjda ce me host (jedna devojka Sevliyan) sacekati (crossef fingers).

Kamil Koç bus kojim sam dosao u Fethiye iz Izmira

Fethiye marina

Fethiye zaliv

Atatürk Caddesi, Fethiye, i palme

Belcekiz plaza u Öludeniz

Pide, pita na srpskom, jeo sam je juce u Nefis Pide, Fethiye