Poslednji je radni dan. Moze se reci da je danas atmosfera splasla jer je Milos, Srbin koji zivi u Ceskoj, danas morao da ode kuci. Sta da se radi, avionska karta ga je tako jeftinije kostala nego da je ostao jos dva dana, razlika u ceni je astronomska.
Nego, danas smo probali da „radimo“ u trecem kampusu CBU, koji je po meni najruzniji. U njemu se nalaze neki objekti za kulturu i fakultet za sociologiju ili tako nesto. Naravno da nismo mogli da radimo duze od 2 sata jer je sunce razbilo koliko je jako, do pre par dana sam ziveo u ubedjenju da ima oko 30 stepeni C, ali ne lezi vraze, juce sam utvrdio da sam silno gresio. Na temperaturometru u centru sam video +39! Show! A nalazi se u hladu…
Inace, ovih dana smo daleko manje radili nego prve nedelje, u sredu ujutru smo imali casove strelicarstva, olimpijske discipline. Mogu samo da kazem da je luk prilicno nezgodan za drzanje, nisan nije podesen za ljude preko 180cm, tako da su korejanke dominirale, a i logicno je kada je najvisa 165cm… Juce smo imali casove badmintona, koji je pokazalo se, nije ni malo naivan fizicki sport. Dosta se trci i trose se kalorije 
Nakon badmintona, odigrali smo kratak, jako kratak basket mec, Srbija vs. Turska u kojoj nas je domacin dobio 1:4 
Za poraz sam ja zasluzan, nisam mogao da ubodem kos pa to ti je. Eh da, nismo igrali po nasim pravilima vec po turskim, koja su ista kao americka (ko zna o cemu pricam zna, ko ne zna, sta da radim…).
Veceras je planirano da skoknemo na tursko vencanje, pozvani smo preko mister Nuretina, koordinatora naseg kampa ovde u Manisi.
Ja i Milos na stanici u Manisi pred njegov polazak za Istanbul
Ullu camii u Manisi, prastara dzamija, izgradjena pre vise od 600 godina, u njenoj Medresi (skoli) su se obrazovali sultani, Manisa je bila grad za obrazovanje sultana
Vizantijski krst u Ullu camii. Krst se tu nasao jer je iskoriscen jedan od starih stubova sa teritorije grada Manise, na kome je bio krst. Oni se ponose time sto taj krst nisu dirale generacije i ostao je trajno u camii.
Ovo je jedna od vladinih zgrada u Manisi, prelepa je i stara vise od 100 godina. Prosto me je opcinila…
Urfa kebap, jeo sam ga pre par dana u jednom manjem restoranu u Manisi, fenomenalan je
Rade ljudi. Na slici su Rifat i Vesna koji ubacuju pokosenu travu u traktorsku prikolicu.
